SPECIJALISTIČKA HIRURŠKO-INTERNISTIČKA LEKARSKA ORDINACIJA, BORČA

Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu varirati u zavisnosti od osobe do osobe, ali postoje neki uobičajeni znakovi na koje treba obratiti pažnju. Ovaj oblik dijabetesa obično se javlja kada telo postane otporno na insulin ili ne proizvodi dovoljno insulina za kontrolu nivoa šećera u krvi. Evo nekoliko simptoma koje osobe sa dijabetesom tipa 2 mogu iskusiti: Umor: Osećaj umora i nedostatka energije može biti čest simptom dijabetesa tipa 2. Telu je potrebna energija za normalno funkcionisanje, ali kada nivoi šećera u krvi nisu kontrolisani, može doći do osećaja umora. Učestalo mokrenje: Povećana količina šećera u krvi može dovesti do učestalog mokrenja. Bubrezi rade dodatni napor da izbace višak šećera iz tela, što rezultira čestim odlascima u toalet. Žeđ: Povećana potreba za tečnošću, odnosno osećaj stalne žeđi, takođe može biti jedan od znakova dijabetesa tipa 2. Ovo je povezano sa čestim mokrenjem i gubitkom tečnosti iz organizma. Gubitak težine: Ponekad ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu iskusiti gubitak težine, iako ne pokušavaju da smršaju. To može biti posledica nekontrolisanih nivoa šećera u krvi koji telo koristi za energiju umesto od hrane. Zamagljen vid: Promene u vidu, poput zamagljenja ili nejasnog vida, takođe mogu biti simptomi dijabetesa tipa 2. Visok nivo šećera u krvi može uticati na očne strukture i privremeno smanjiti oštrinu vida. U lečenju dijabetesa tipa 2, važno je kombinovati različite pristupe kako bi se postigli optimalni rezultati. Pored pridržavanja preporučene ishrane i redovne fizičke aktivnosti, lekovi takođe igraju važnu ulogu u kontroli nivoa šećera u krvi. Evo nekoliko uobičajenih tretmana za dijabetes tipa 2: Metformin: Metformin je često prvi izbor leka za dijabetes tipa 2. Ovaj lek pomaže u smanjenju proizvodnje glukoze u jetri i povećanju osetljivosti ćelija tela na insulin. Sulfonilureje: Sulfonilureje su druga vrsta lekova koja može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi. Ovi lekovi deluju tako što stimulišu pankreas da proizvodi više insulina. Inhibitori DPP-4 enzima: Ova vrsta lekova pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi tako što sprečava razgradnju hormona koji stimulišu proizvodnju insulina. Pored lekova, redovno praćenje nivoa šećera u krvi, kontrola telesne težine i sprovođenje zdravih životnih navika igraju ključnu ulogu u upravljanju dijabetesom tipa 2. Važno je redovno konsultovati se sa lekarom kako bi se prilagodio tretman i postigla optimalna kontrola stanja. Za dijagnozu i praćenje dijabetesa tipa 2, važno je redovno sprovoditi određene analize krvi kako bi se pratili nivoi šećera u krvi i druge važne parametre. Evo nekoliko ključnih analiza krvi koje se preporučuju za osobe sa dijabetesom tipa 2: Hemoglobin A1c (HbA1c): Ova analiza pruža informacije o prosečnom nivou šećera u krvi tokom poslednja tri meseca. Visoke vrednosti HbA1c mogu ukazivati na lošu kontrolu šećera u krvi i povećani rizik od komplikacija. Glukoza u krvi: Merenje nivoa glukoze u krvi u različitim vremenima (npr. natašte, nakon obroka) pomaže u praćenju dnevnih varijacija nivoa šećera u krvi i efikasnosti terapije. Lipidni profil: Analiza lipida uključuje merenje nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju povećan rizik od srčanih oboljenja, pa je važno pratiti ove vrednosti i preduzeti mere za kontrolu. Bubrežne funkcije: Provera bubrežnih funkcija, kao što su nivoi kreatinina i ureje u krvi, važna je s obzirom na to da dijabetes može uticati na zdravlje bubrega. Elektroliti: Merenje elektrolita poput natrijuma, kalijuma i drugih važnih minerala pomaže u održavanju ravnoteže elektrolita u organizmu, što je važno za zdravlje osoba sa dijabetesom. Redovno sprovođenje ovih analiza krvi omogućava lekarima praćenje stanja pacijenta, prilagođavanje terapije i identifikaciju potencijalnih komplikacija dijabetesa tipa 2. Zajedno sa adekvatnim tretmanom i praćenjem, ove analize igraju ključnu ulogu u upravljanju dijabetesom i očuvanju zdravlja. Dr Milana Šišić Specijalista opšte medicine Medica Vera Beograd  

Simptomi sunčanog udara odnosno toplotnog udara u letnjim mesecima mogu uključivati vrtoglavicu, mučninu, groznicu, crvenilo kože i pojačano znojenje. U težim slučajevima, može doći do gubitka svesti i konfuzije. Za lečenje sunčanog udara, važno je što pre potražiti hlad i osveženje. Ohladite telo tuširanjem hladnom vodom, pijte puno tečnosti i odmorite se u hladovini. Takođe je važno nositi lagodu i zaštitnu odeću kao i šešir ili kapu kako biste se zaštitili od sunca. Opasnosti od sunčanog udara mogu biti ozbiljne, posebno ako se ne leči na vreme. Može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su toplotni udar, dehidracija i opekotine kože. Zato je važno da se zaštitite od sunca, nosite zaštitnu opremu, koristite kreme sa zaštitnim faktorom i izbegavate boravak na suncu u najtoplijem delu dana. Budite oprezni i brinite o svom zdravlju tokom letnjih meseci. Terapija za sunčani udar obično uključuje sledeće korake: Hlađenje tela: Osoba treba biti premeštena na hladno mesto i skinuti višak odeće. Hlađenje tela vlažnim peškirom ili tuširanjem hladnom vodom pomaže u normalizaciji telesne temperature. Hidratacija: Važno je unositi puno tečnosti kako bi se nadoknadio gubitak tečnosti izazvan sunčanim udarom. Preporučuju se voda, elektroliti i sokovi. Odmaranje: Osoba treba odmoriti se i izbegavati fizičku aktivnost dok se simptomi sunčanog udara ne povuku. Medicinska pomoć: U težim slučajevima sunčanog udara, kada se javljaju ozbiljni simptomi poput gubitka svesti ili konfuzije, važno je potražiti medicinsku pomoć odmah. Ovi koraci pomažu u brzom oporavku od sunčanog udara i smanjuju rizik od komplikacija. Važno je pratiti preporuke lekara i voditi računa o preventivi kako bi se izbegli budući problemi usled izlaganja suncu. Dr Milana Šišić Specijalista opšte medicine Medica Vera Beograd

Angina pektoris je stanje koje se javlja kada srce ne dobija dovoljno kiseonika bogate krvi. To se obično događa kada su arterije koje snabdevaju srce krvlju sužene ili blokirane. Simptomi angine pektoris mogu varirati, a prepoznavanje ovih simptoma i pravovremeno lečenje su ključni za upravljanje ovim stanjem. Glavni simptom angine pektoris je bol, pritisak ili stezanje u grudima koji se može širiti ka vratu, leđima, ramenima ili rukama. Ovaj bol obično traje nekoliko minuta i može se javiti tokom fizičke aktivnosti ili emocionalnog stresa. Pored bola u grudima, pacijenti sa anginom pektoris mogu osećati vrtoglavicu, mučninu, umor i nedostatak daha. Kada se suočite sa simptomima angine pektoris, važno je potražiti medicinsku pomoć. Lekar će postaviti dijagnozu na osnovu simptoma, fizičkog pregleda i dodatnih testova poput elektrokardiograma (EKG), testova krvi i koronarne angiografije. Na osnovu dijagnoze, lekar će preporučiti odgovarajući tretman. Tretmani za anginu pektoris mogu obuhvatiti lekove i promene u stilu života. Lekovi poput nitroglicerina mogu pomoći u ublažavanju simptoma i proširivanju krvnih sudova kako bi se poboljšao protok krvi ka srcu. Beta blokatori, kalcijumski antagonisti i ACE inhibitori takođe mogu biti propisani za kontrolu simptoma i smanjenje rizika od komplikacija. Pored lekova, promene u ishrani, povećana fizička aktivnost i kontrola faktora rizika kao što su pušenje, visok krvni pritisak i visok holesterol mogu biti ključni u upravljanju anginom pektoris. Redovni pregledi, pridržavanje terapije i sprovođenje preporučenih promena u životnom stilu mogu pomoći u održavanju zdravog srca i smanjenju simptoma. Angina pektoris je ozbiljno stanje koje zahteva pažljivo upravljanje i redovno praćenje od strane lekara. Razumevanje simptoma i primena odgovarajućeg tretmana mogu pomoći pacijentima da vode zdraviji život i smanje rizik od srčanih komplikacija. Uvek se posavetujte sa medicinskim stručnjakom ako primetite simptome angine pektoris ili imate bilo kakve zdravstvene brige vezane za srce. Dr Milana Šišić Specijalista opšte medicine Medica Vera Beograd